Neću previše dužiti u ovom tekstu, jednostavno, ovo je bila jedna od ''onih'' večeri kada su Seltiksi izgledali potpuno nezainteresovano, ili bolje da kažem, opušteno. Čini mi se kao da smo potcenili protivnika, i Nju Orleans je to u potpunosti iskoristio.
Utakmicu smo počeli sjajno, ekipa je vrlo rano stigla do dvocifrene prednosti, ali sve od tog momenta je izgledalo katastrofalno. Al-Faruk Aminu se poigravao sa Pirsom i dospeo na liniju slobodnih bacanja čak 13 puta, od čega je 12 puta bio precizan, dok su Seltiksi kao tim šutirali katasrofalno, samo 6/16. Od 7 naših igrača koji su sinoć bili na liniji penala, samo je Kortni Li bio 100% precizan, dok su svi ostali promašili barem po jedno slobodno bacanje.
To je bio i ključ pobede Hornetsa, a uspeli su da nas i dobiju u skokovima. Imali su ih čak 15 više, ključni su bili oni u napadu Robina Lopeza u trećoj četvrtini. Možda smo na trenutak i pomislili da možemo da se vratimo u igru, ali Lopez je postizao ključne poene za svoju ekipu iz drugih šansi i tako ''neutralizovao'' svaki napor koji bi Seltiksi uložili u napadu.
Džejson Teri je konačno imao solidnu utakmicu i postigao je 12 poena, većinu u trećoj četvrtini. Nažalost, ovoga puta njegovi drugari sa klupe nisu uspeli da isprate taj ritam. Salindžer je imao dosta problema sa ličnim greškama, Grin je delovao nezainteresovano u napadu, Li nije dobio nešto preterano veliku minutažu, ali imao je barem 3-4 otvorena šuta za tri poena, lopta jednostavno nije htela u mrežu. Barbosa je dobio čitave dve i po minute da se pokaže, naravno, postigao je 7 poena.
Nadam se da se ovakva utakmica neće ponoviti u skorije vreme, delovali smo kao onaj tim pred kraj prošle godine koji je izgubio četiri uzastopne utakmice, a sledeću igramo sutra uveče protiv Čikaga i neverovatnog Karlosa Buzera, koji je sinoć ubacio 36 poena Torontu. Valjda će se momci uozbiljiti, pošto takve utakmice moramo da dobijemo, a to će nam biti ujedno i poslednja kod kuće, pošto idemo posle toga na malu turneju.
Više o toj utakmici sutra.
