Boston Celtics Serbia: Profil igrača: Bil Rasel

Vilijam Felton Rasel, ili jednostavnije Bil Rasel je prvi pojam koji pada na pamet bilo kom čoveku kada je u pitanju uspeh u NBA ligi, ili u sportu uopšte. Za 13 provedenih sezona u najboljoj košarkaškoj ligi sveta, Bil Rasel je uspeo da podigne pehar šampiona 11 puta. Svih 11 sezona proveo je u dresu Boston Seltiksa.

Rano detinjstvo i problemi sa rasizmom

Rođen 1934. godine u državi Luizijana, Bil je imao veoma teško detinjstvo. Često je bio meta rasizma, što je njegovu porodicu primoralo da se preseli u Ouklend. Majka, za koju je Bil bio emotivno vezan, preminula je kada je imao samo 12 godina, pa je njegov otac morao da odustane od vojske i zaposli se u lokalnoj čeličani kako bi bio bliži svojoj deci. Bil je u jednom od intervjua izjavio da mu je otac bio uzor u mladosti, zajedno sa košarkaškom superzvezdom Džordžem Majkanom.

U ranim danima košarkaške karijere nije imao previše uspeha. Smatrali su ga za odličnog atletu sa velikim rukama, ali jednostavno nije mogao da razume igru i ubrzo je izbačen iz srednjoškolskog tima. U drugoj godini srednje škole je skoro opet bio izbačen iz tima, ali je njegov tadašnji trener video potencijal u mladom Raselu i ohrabrivao ga je da radi na osnovama košarke.

Neverovatna koledž karijera

Kada je završavao srednju školu, ni jedan koledž nije bio spreman da mu plati stipendiju, sve dok ga skaut Univerziteta San Francisko Hal DeHulio nije primetio i ponudio mu stipendiju. Rasel je to naravno oberučke prihvatio.

Imao je tu sreću da njegov trener nije ni malo mario za boju kože igrača, pa je tako Bil postao član prve afro-američke trojke u istoriji koledž košarke koji su startovali na istoj utakmici zajedno sa Kej-Si Džounsom i Hal Perijem.

Bil je igrao potpuno drugačije nego bilo koji centar ikad viđen. Nikada nije čuvao samo jednog igrača čitavu utakmicu, nego je svoju brzinu koristio da pomaže saigračima da čuvaju više igrača. Posle utakmice sa Holi Kros Koledžom, Bil Rasel je postao poznat američkoj javnosti. Uspeo je da tadašnju zvezdu (kasnije saigrača u Seltiksima i danas jednog od najboljih prijatelja) Tomija Hajnsona ostavi sa 0 poena u prvom poluvremenu. Čak je i Sports Ilustrejted napisao: ''Ukoliko Rasel ikada nauči da pogodi koš, pravila igre će morati da se menjaju.''

Međutim, nije sve bilo tako idealno. Bil i njegovi tamnoputi saigrači su imali dosta problema sa rasizmom, posebno na gostovanjima. Jednom prilikom je ekipa gostovala u Oklahomi, gde su Bilu zabranili da odsedne u bilo kom hotelu u gradu. U znak protesta, čitava ekipa San Franciska je odsela u jednom zatvorenom domu što je bilo, kako kažu, presudno za njihovo zbližavanje.

U sezonama 1955. i 1956. Bil je predvodio ekipu do dva NCAA šampionata uz seriju od 55 uzastopnih pobeda. Tokom čitave koledž karijere Bil je imao prosek od preko 20 poena i 20 skokova po utakmici. Kao sjajan atleta, predstavljao je Univerzitet San Francisko u sprintu na 400 metara i postizao sjajne rezultate (49.6 sekundi). Takođe je bio i jedan od najboljih skakača u vis (skakao je preko 2 metra).

Ulazak u NBA ligu i Olimpijske Igre 1956. godine

Posle mnogo komplikacija na NBA draftu, Seltiksi su uspeli da pokupe Bila Rasela koji je prvo bio izabran kao drugi pik Sent Luisa. Seltiksi su morali za uzvrat da se odreknu svog tadašnjeg najboljeg igrača Eda Mekaulija, kao i Klifa Hejgena koji je tada služio vojsku. Na istom draftu, Seltiksi su uspeli da dovedu i Bilovog saigrača sa Univerziteta San Francisko, Kej-Si Džounsa, kao i Toma Hajnsona. Sva trojica su članovi Kuće Slavnih.

Pre nego što je nastupio za Seltikse, Bil Rasel je predstavljao Sjedinjene Američke Države na Olimpijadi u Australiji. Rasel je takođe bio i kapiten i vodeći strelac ekipe (14.1 poena po utakmici) koja se prošetala kroz turnir sa prosekom od 53.5 poena razlike po pobedi.

Legenda je nastala

U svojoj prvoj sezoni, Bil se priključio ekipi tek u decembru zbog obaveza na Olimpijadi. Ipak, u svojoj debitantskoj sezoni uspeo je da predvodi ligu u skokovima sa prosekom od 19.6 po meču. Postala je popularna rečenica ''Hej, Bile!'' kojom bi saigrači, kada god bi se našli u nevolji pozvali Bila Rasela na udvajanje, bez straha da će jedan igrač ostati potpuno sam, pošto je Rasel bio dovoljno brz da se okrene i vrati na svog čoveka.
Bil je takođe imao i problema u svojoj debitantskoj sezoni, pošto se potukao na jednoj utakmici. Isprovociran od strane Reja Feliksa, tadašnjeg igrača Nju Jorka, Bil se prvo obratio treneru Red Auerbaku, koji mu je rekao da mora sam da rešava svoje probleme. Rasel je to shvatio veoma ozbiljno i na sledeću provokaciju je udario Feliksa, zbog čega je zaradio kaznu od 25 dolara.

Titule su počele da se ređaju, u svojoj prvoj sezoni, Bil se našao u finalu sa superzvezdom NBA lige, Bobom Petitom. Serija se produžila na čak 7 utakmica, ali su Seltiksi zahvaljujući ključnoj blokadi Rasela nad Džekom Kolemanom, uspeli da dođu do pobede i svoje prve NBA titule.

Rivalstvo sa Viltom Čembrlenom

Ono što mnogi ne znaju, to je da su Bil i Vilt privatno bili jako dobri prijatelji. Posećivali su jedan drugog za vreme praznika, ali na terenu to nije izgledalo tako. Međutim, u legendarnoj utakmici 7 između Seltiksa i Lejkersa 1969. godine, Čembrlen je morao da napusti teren 5 minuta pre kraja utakmice zbog povrede. Bil Rasel ga je oštro kritikovao zbog toga, nazvavši ga simulantom i kukavicom. Vilt je izjavio da se posle te izjave osećao kao da ga je ubo nožem u leđa i njih dvojica posle toga nisu pričali preko 20 godina.

Međutim, Bil je pokušao da izgladi stvari tokom devedesetih, ali nikada nije uputio zvanično izvinjenje. Nakon Viltove smrti, njegov nećak je izjavio da je Vilt strogo naredio da Bil bude druga osoba koja će da sazna za njegovu smrt.
Na posmrtnom govoru, Bil je rekao da nikada nije mrzeo Vilta, niti ga je smatrao za neprijatelja.